Nastavak Žikine dinastije

Rialda Šebek i Vladimir Petrović će se nakon 30 godina ponovo naći u ulogama Bobe i Marije

U intervjuu oba glumca su dala sledeće izjave...

Vladimir Petrović o ponudi za nastavak Žikine dinastije i detaljima sa prethodnih snimanja je izjavio: "Kada sam dobio poziv za nastavak ovog serijala, prvo sam pomislio na prvi film, “Lude godine”, sa kojim je sve počelo. Od tada je prošlo 40 godina. Mlađi ga pamte kao TV serijal ali je on rađen kao bioskopski filmski serijal. U nekoliko godina imali smo više nastavaka nego neki svetski blokbasteri tog vremena (“Roki” ili “Rat zvezda”…). Bio je to prvi domaći filmski serijal. Pre toga su postojale samo televizijske serije. – Mislim da će ovo biti jedan dobar povratak. Boba je u ovom novom filmu deda i ima dva unuka. I ja sam danas u svom privatnom života deda i imam tri unuka.  Video sam se sa Rialdom. Ona je dugo bila u inostranstvu. Inače, na snimanju mi ništa nije bilo teško jer sam to sve doživljavao kao veliku igru. Sve me je interesovalo i ono ispred, ali i iza kamere. Film je divna magija i sinteza svih grana umetnosti. Najviše pamtim gostovanje na Pulskom filmskom festivalu. Nikada do tada nisam video veće filmsko platno i nikada pre i posle toga nisam bio pred mnogobrojnijom publikom. Zbog svega toga osećam odgovornost i obavezu da se ponovo pojavim u ovom filmskom serijalu koji je obeležio mladost moje generacije."

Na pitanje po čemu pamti Gidru glumac je rekao: "Gidra je bio pravi ćale. Zvao me je sine i van snimanja. Mnogo mi je pomagao svojim znanjem i iskustvom. Nismo imali prilike da se družimo van snimanja jer smo posle poslednje klape svi odlazili na neke druge poslove. Rekao bih da je danas još i gore. Zatrpani smo obavezama, pa se sve manje viđamo i družimo sa prijateljima i rodbinom."

Rialda Šebek je iznela detalje o Vladimiru, kao i o tome da li joj nedostaje Beograd: "Zanima me ko je on danas. Pozivam ga da mi se javi. Ako ćemo se naći u ulozi para, evo šanse da ga zajedno izmaštamo. Možda ćemo bolje da odigramo ako se igramo. Naravno, sve to ne mora da bude tako. Najbolji glumci se često i ne sretnu na snimanju, a ipak naprave odličan posao. Međutim, ja volim da se igram. Ne moram ovo da radim. Moram samo da umrem. Možda sam ranije plašila ljude s pohotljivošću za igrom i radoznalošću da vidim šta će poroditi proizvodnja iskustva. Vremenom se produbila empatija za ljude koje moja volja za igrom tera u povlačenje i predrasudu. Postujem i “da” i “ne” kao legitimne odgovore. Podelu karata ne biram, ali lepo je ako se odigra dobra partija. Rodni grad je situacija u vremenu i prostoru. Nepromenljiva datost. Živela sam i radila u različitim zemljama i gradovima. U njima sam se rađala, porađala, odumirala i menjala. Svuda pođi, sebi dođi."

By: TV Exposed

NOVO-Serija Bizim Hikaye nastavlja da osvaja gledaoce