Turske serije - nekad i sad

Digitalna platforma Netflix je prva ušla na tržište u Turskoj. Serijom The Protector su odškrinuli vrata tržišta u toj zemlji. Potom je usledio i Netflixov film Čudo u ćeliji br. 7 koji važi za jedno od najboljih ostvarenja tog tipa u poslednjoj deceniji. Sada smo svedoci da se pored Netflixa za svoje mesto kod gledalaca u Turskoj bore i druge digitalne platforme. Kao domaće platforme sve uspešnije su Blu TV i Exxen. Blu TV je serijom Yesilcam napravila odličan proboj na tržištu i pokazala da i te kako ima šta da ponudi u svetu turskih serija.

Svoje prve serije u Turskoj najavile su i dve veoma moćne medjunarodne digitalne platforme, beIN Connect i Amazon. Stvaranje svoje digitalne platforme pod nazivom TRT0 je najavio i turski nacionalni kanal TRT. Trka postaje sve zanimljivija.

Turske televizijske serije – brend koji je osvojio svet

Ipak i pored sve većeg upliva digitalnih platformi turske TV serije su nešto zaista posebno. Tu se posebno izdvajaju istorijske serije o kojima se često priča i koje se i dan danas rado ponovo gledaju. Mnogi smatraju da se tako uspešne serije neće nikada ponoviti. Tu se na prvom mestu misli na seriju Sulejman Veličanstveni, koja je mnogima prva asocijacija na turske serije. Mladje generacije se rado sećaju i ponovo gledaju seriju Dirilis: Ertugrul. Poslednjih godinu-dve možemo gledati i pratiti Kurulus Osman, koja je takodje veoma uspešan projekat. Najnovija u nizu, serija Destan | Legenda osvaja sve veći broj gledalaca svojom pričom ali i celokupnom produkcijom.

Razvojom tehnologije mogućnosti da se vernije dočara neki istorijski period su mnogo veće. Tokom godina snimljene su na desetine istorijskih serija i svako ima nekog svog favorita. Kada je reč o turskim istorijskim serijama, nemoguće je a da se ne istakne ime Mehmeta Bozdaga. Ovaj čovek sa ljudima iz svoje kompanije Bozdag film je podigao lestvicu kada su u pitanju istorijski projekti. Pored dva već velika hita, serija Dirilis: Ertugrul i Kurulus Osman, potpisuje i seriju Destan | Legenda koja privlači sve veću pažnju. U centru radnje ove turske serije je Akiz, žena ratnica, koja je hrabra, moćna i neustrašiva.

Priča o turskim istorijskim serijama ne bi bila kompletna da ne pomenemo serije Filinta, Vatanim Sensim, Muhtesem Yuzyil: Kosem, kao i novije serije Payitaht Abdulhamid, Alparlsan Buyuk Selcuklu i druge. Svaka od ovih serija je glavne glumce učinila svetski poznatim. Utisak je da je serija Sulejman Veličanstveni donela najveću popularnost glavnim glumcima o svih navedenih projekata. Mnogi Halita Ergenca i Meryem Uzerli poistovećuju sa likovima iz tog projekta. Čak je i Burak Ozcivit upamćen kao Bali-Beg, bez obzira na poprilično veliki broj uspešnih projekata i dobrih uloga nakon te serije.

Burak Ozcivit je dugo nakon serije Kurulus Osman bio najpopularniji turski glumac. Medjutim taj primat je preuzela jedna njegova koleginica, barem kada se kao parametar uzima broj pratilaca na društvenim mrežama. U pitanju je Hande Ercel koja je zahvaljujući najpre svom talentu, lepoti a potom i seriji Sen Cal Kapimi | Pokucaj na moja vrata sakupila preko 25 miliona pratilaca na svom zvaničnom Instagram nalogu. Na taj način je postala najpraćenija medju svojim kolegama i koleginicama. O popularnosti turskih serija govori i to da su neki glumci dobili prave baze fanova u drugim zemljama. Kao primer se može istaći Can Yaman. Glumac je zahvaljujući popularnosti serije Erkenci Kus | Ptica ranoranilica i njegove uloge u njoj postao miljenik velikog broja ljudi, na prvom mestu dama u Italiji. Postao je toliko omiljen da je odlučio da svoju profesionalnu karijeru nastavi u toj zemlji. Yaman je od svog imena napravio pravi brend, a nedavno je izdao svoju autobiografiju i parfem pod nazivom “Mania”.

Priču o turskim TV serijama ne možemo ostaviti samo na istorijskim serijama. Ogromnu popularnost širom sveta imaju i serije Ezel, 1001 noć, Soz, Istanbullu Gelin, Gospodja Fazilet i njene kćeri, ceo serijal Dolina Vukova kao i Behzat C. Veoma popularne su i Kara Para Ask, Kuzey Guney, Gumus, Zvala se Feriha, Kako vreme prolazi, Yaprak Dokumu | Kad lišće pada. Sve one su izrodile nove heroje. Kenan Imirzalioglu je svojevremeno postao jedan od najprivlačnijih muškaraca na svetu, tačnije poznat po svojoj harizmi i izgledu upravo zbog uloge u seriji Ezel.

Od novijih serija se mogu istaći Cukur | Jama, Bir Zamanlar Cukurova | Čukurova, pomenute serije Erkenci Kus | Ptica ranoranilica i Sen Cal Kapimi | Pokucaj na moja vrata koja je u finalnoj epizodi po broju tvitova “pobedila” svetski hit Game of Thrones. Mogli bi ovako nastaviti još dugo i sigurno bi zaboravili neki uspešan projekat. Sve to govori u prilog onom što je već rečeno, turske serije su pravi brend ove zemlje i nešto po čemu je Turska poznata. Uslovi za turske TV serije su iz godine u godinu sve teži. Danas je znatno veća konkurencija pa samo one najbolje mogu da opstanu nekoliko godina i dočekaju trocifren broj epizoda. Mnogo toga zavisi od rejtinga i svedoci smo da se već nakon nekoliko epizoda projekti gase ukoliko ne zadovolje nekada ne baš male apetite menadžmenta televizijskih kanala.

Ono što možda baš i nije poznato je to da je fenomen popularnosti turskih serija bio predmet istraživanja prestižnih fakulteta. U tekstu britanskog “Gardijana” se navodi analiza profesora doktora Arzua Ozturkmena sa Univerziteta u Istanbulu koji insistira da turske serije nisu “sapunice” jer nemaju veze sa telenovelama, već da su u pitanju “dizi”, turska reč za serije.

Pored rejtinga koji je od ključne važnosti za opstanak serija u etru, gotovo podjednaka važnost se pridaje prodaji projekata u inostranstvu. Turske serije su rado gledane u Rusiji, Koreji, Kini i zemljama Latinske Amerike. Po broju otkupljenih serija je prednjačio Čile, dok su Meksiko i Argentina zemlje koje su plaćale najveće iznose za otkup serija, pa ih to svrstava u red najboljih kupaca, sa stanovišta produkcija.

1001 noć, Sulejman Veličanstveni, Izgubljena čast i drugi hitovi

Kao prekretnicu u globalnom osvajanju tržišta mnogi vide seriju Hiljadu i jedna noć. Takvu tvrdnju zastupa i Izet Pinto, osnivač Globalne agencije iz Istanbula, koji je jedno vreme smatran i vodećim nezavisnim distributerom turskih serija na svetskom tržištu. Taj stav ima osnova, pogotovo kada se u obzir uzme to da je serija prodata u preko 80 zemalja širom sveta.

U zemljama Bliskog Istoka svoj proboj i značajan trag je ostavila serija Gumus.

Nakon nje, ogroman uspeh širom sveta je ostvarila već pomenuta serija Sulejman Veličanstveni. Uspeh ovog projekta se može nazvati čak i gigantski, s obzirom da se procenjuje da je seriju do sada, bez računanja pregleda u Latinskoj Americi, pogledalo 500 miliona ljudi širom sveta. Impresivno, zar ne? Zemlje Latinske Amerike su iz ovog proračuna izostavljene samo iz razloga što je projekat tek pre nekoliko godina počeo da se emituje u tim državama. U zemljama bivše Ex-Yu, serija Sulejman Veličanstveni je takođe bila veoma gledana i predstavljala je uvod u veliki broj serija koje su emitovane nakon nje. O ovoj seriji se i danas mnogo priča i diskutuje u mnogim društvenim krugovima. U produkciji serije Sulejman Veličanstveni je bilo zaposleno 130 ljudi, a njih 25 su radili samo na izradi kostima. Ovaj podatak zaista govori mnogo i dočarava to koliko je ozbiljan i predan bio rad na ovoj istorijskoj seriji.

Kao neka prekretnica u radnji turskih serija se izdvaja serija Izgubljena čast. U pitanju je projekat iz 2010. godine koji je proslavio Beren Saat, glavnu glumicu u toj seriji. Reč je o radnji serije koja je u prvi plan stavila ženu, junakinju Fatmagul, koja je doživela teške trenutke u svom životu i uspela da se izbori sa svim lošim stvarima koji su joj se dogodile. Izgubljena čast je u centar priče stavila žene u društvu, njihovo mesto i porodične odnose, uz zloupotrebe moći bogataša. Taj projekat je u nekim analizama označen i kao prava revolucija u svetu turskih serija. U radnji ove serije je izborena građanska pravda, ali tu je i “božanska” kažnjavajući nasilnike. Radnja je bila takva da žena više nije bila potčinjena i nevidljiva. Žena je bila u centru pažnje i u seriji 1001 noć, ali se u ovom projektu otišlo i korak dalje.

Serija Soz je donela vojnu priču. Radnja u ovom projektu se odvija u atmosferi nasilja i borbe za egzisteniju. Ono što nju izdvaja je podatak da je serija postala prvi “dizi” sa preko milion pratilaca na Youtube.

U detaljnim tekstovima koji se bave temom turskih serija iznete su i neke karaktestike koje su često prožete u njima to su:

- nikad ne stavljaj oružje u ruke glavnog junaka,

- centar svake drame je porodica,

- spoljašnji likovi uvek doživljavaju socioekonomski uzlet, najčešće prelaze iz sela u grad,

- slomljeno srce i tragična ljubav uvek su aktuelni,

- ništa ne može da pobedi ljubavni trougao.

Naravno, ne slažu se svi da su ovo obeležja turskih serija, ali mora se priznati da veliki broj njih, možda i sve zaista imaju osnova.

Bogatstvo turskih televizijskih serija se ogleda između ostalog i u velikom broju likova oko kojih se odvija radnja u njima.  Za kraj, jedna zanimljivost. Serija koja je najduže opstala je Kaynanalar, sa neverovatnih 950 epizoda koje su snimljene u periodu od 1974. do 2004. godine sa nekim pauzama u snimanju.

Turska naravno ne spada u red najvećih zemalja na svetu po veličini, ali je po distribucija serija globalno na drugoj poziciji, odmah iza Amerike. Još jedan dokaz ranije napisanog – turske serije su pravi brend ove zemlje.

 By: Milt-TV Exposed