Naslovnica Zdravlje Evo zbog čega je našem mozgu potrebno da sanja

Evo zbog čega je našem mozgu potrebno da sanja

Istraživanja pokazuju da sanjanje nije samo nusprodukt sna, nego služi svoje važne funkcije u našem blagostanju.

Često čujemo priče ljudi koji su nešto naučili iz svojih snova ili bili inspirisani njima. Zamislite priču Pola Mek Kartnija o tome kako mu je hit pesma “Juče” došla u snu ili o Mendelejevoj konstrukciji periodične tabele sa elementima koju je nadahnuo san.

Ali, iako mnogi od nas mogu osećati da naši snovi imaju posebno značenje ili korisnu svrhu, nauka je bila skeptičnija prema toj tvrdnji. Umesto da potiču kreativnost ili neku vrstu poruke našeg nesvesnog, neki naučnici smatraju da je san nenamerna posledica spavanja – nusprodukt evolucije bez koristi.

Sam san je drugačija priča. Naučnici već odavno znaju da je kraći san vezan za opasne bolesti, poput bolesti srca i moždanog udara. Postoje sve veći dokazi da smanjenje trajanja sna dovodi do većeg rizika od gojaznosti i Alzheimerove bolesti.

Studije velike populacije odražavaju tužnu istinu – što je kraći vaš san, kraći je vaš život. I ne samo to, san nam pomaže da zadržimo svoja sećanja i brže naučimo činjenice i veštine, što je važno za sve, uključujući novorođenčad, studente, sportiste, pilote i lekare.

Veći deo ovoga se nalazi u novoj knjizi “Zašto spavamo”: otključavanje snage sna i snova, koja rezimira mnoga otkrića o spavanju i njegovoj funkciji u životu. Ali šta je sa sanjanjem? Da li ono takođe ima neku svrhu? Nedavni rad u jednoj laboratoriji za neuroznanost i rad drugih naučnika pokazali su da snovi mogu imati vrlo posebnu funkciju važnu za naše blagostanje. Evo dva glavna načina na koji nam snovi pomažu.

Sanjati je poput terapije preko noći

Rečeno je da vreme zaceljuje sve rane, ali jedno istraživanje sugeriše da je vreme koje provodemo u snu ono što zapravo leči. Čini se da REM snovi u snu izvlače pomažu i nalaze izlaz iz teških, čak traumatičnih, emocionalnih epizoda doživljenih tokom dana, nudeći emocionalno razrešenje kad se budite sledećeg jutra. REM spavanje je jedino vreme kada je naš mozak potpuno lišen molekula noradrenalina koji izaziva anksioznost.

U isto vreme, ključne emocionalne i memorijske strukture mozga se reaktiviraju tokom REM sna dok sanjamo. To znači da se reakcionarnost emocionalne memorije dešava u mozgu bez ključne hemijske supstance, što nam omogućava da ponovo obradimo uznemirujuće uspomene u sigurnijem i mirnijem okruženju.

Kako znamo da je to tako? U jednoj studiji u centru za spavanje, zdravi odrasli polaznici bili su podeljeni u dve grupe kako bi gledali skup slika koje izazivaju emocije dok su bili u MRI skeneru. Dvanaest sati kasnije, prikazane su im iste emocionalne slike – ali za polovinu učesnika, dvanaest sati su bili u istom danu, dok su za drugu polovinu dvanaest sati bili razdvojeni spavanjem. Oni koji su spavali između dve seanse izvestili su o značajnom smanjenju osećaja emocije kao odgovor na to kada ponovo vide te slike. Njihovi MRI snimci su pokazali značajno smanjenje reaktivnosti u amigdali, emocionalnom centru mozga koji stvara bolna osećanja. Došlo je do ponovnog angažovanja racionalnog prefrontalnog korteksa mozga nakon spavanja, što je pomoglo u održavanju prigušujućeg uticaja na emocionalnu reaktivnost.

Nasuprot tome, oni koji su čitav dan bili budni, tokom vremena nisu pokazali takvo raspadanje emocionalne reaktivnosti. To samo po sebi ne govori ništa o ulozi sanjanja. Ali zabeležen je san svakog od učesnika tokom interventne noći između dve sesije ispitivanja i otkriveno je da specifična aktivnost mozga koja odražava pad hemije povezane sa stresom tokom stanja snova određuje uspeh terapije preko noći od jedne do druge osobe.

Potencijal sanjanja

Sanjanje ima potencijal da pomogne ljudima da deskaliraju emocionalnu reaktivnost, verovatno zato što je emocionalni sadržaj snova uparen sa padom noradrenalina u mozgu. Podršku ovoj ideji dobila je studija koju je učinio Murrai Raskind na veteranima sa PTSP-om, koji često trpe noćne more. Kada su dobijali prazosin – lek koji snižava krvni pritisak i takođe deluje kao blokator hemijskog noradrenalina za mozak – veterani su u njegovoj studiji imali manje noćnih mora i manje simptoma PTSP-a od onih koji su dobili placebo. Novije studije ukazuju da se ovaj efekat može pokazati i kod dece i adolescenata sa noćnim morama, mada je istraživanje o tome još uvek u povojima.

Dokazi ukazuju na važnu funkciju snova: da nam pomognu da izvučemo bol iz naših emocionalnih iskustava tokom sati u kojima spavamo, kako bismo od njih mogli da učimo i da nastavimo sa svojim životom.

Sanjanje poboljšava kreativnost i rešavanje problema

Pokazano je da dubok san koji nije REM jača pojedinačne uspomene. Ali REM san je taj kada se ta sećanja mogu stopiti i spajati na apstraktne i vrlo nove načine.

Tokom stanja sanjanja, vaš mozak će savladati ogromne položaje stečenog znanja, a zatim će izvući opšta pravila i zajedništva, stvarajući način razmišljanja koji nam može pomoći u rešenjima za ranije neprobojne probleme. Kako znamo da sanjamo, a ne samo spavamo je takođe važno za ovaj proces?

U jednoj studiji to je testirano budnim učesnicima tokom noći – i tokom spavanja bez sna – i dali su im vrlo kratke testove: rešavanje anagramskih zagonetki, gde pokušavate da raščlanite slova da biste formirali reč (npr. OSEOG = GOOSE). Prvo su učesnici prethodno testirani, samo da bi ih upoznali sa testom. Zatim su pratili njihov san i budili ih u različite tačke noći da bi obavili test. Kada su se probudili za vreme ne-REM sna, nisu bili naročito kreativni – mogli su da reše vrlo malo zagonetki.

Ali, kada su probudili učesnike tokom REM sna, oni su mogli da reše 15-35 procenata više zagonetki nego kada su bili budni. I ne samo to, učesnici dok su sanjali izvestili su da je rešenje samo „poskočilo“ u njihovim glavama, kao da je bez napora.

U drugoj studiji, stručnjaci su učili učesnike nizu relacijskih činjenica – kao što su A> B, B> C, C> D, i tako dalje – i testirali njihovo razumevanje postavljajući im pitanja (npr. Da li je B> D ili ne?).

Prednosti REM sna

Nakon toga, uporedili su njihove performanse na ovom testu pre i posle spavanja tokom cele noći, a takođe i nakon što su imali spavanje od 60 do 90 minuta koje uključuje REM san. Oni koji su spavali ili dugo spavali, pokazali su se mnogo bolje na ovom testu nego kada su bili budni. I to kao da su sanjali različite komade slagalice u snu. Neki mogu ovo smatrati trivijalnim, ali to je jedna od ključnih operacija koja razlikuje vaš mozak od računara. Takođe se krije razlika između znanja (zadržavanje pojedinačnih činjenica) i mudrosti (znajući šta sve znače kada ih sjedinite zajedno). Čini se da je ovo poslednje delo sanjanja REM sna.

Iako su prednosti sanjanja stvarne, previše nas ima problema sa spavanjem punih osam sati i gubitkom na tim prednostima. Alternativno, možemo pomisliti da smo izuzetak od pravila – da smo jedan od onih ljudi kojima nije potrebno puno sna. Ipak, ništa ne može biti dalje od istine. Istraživanja jasno pokazuju da ljudi koji precenjuju svoju sposobnost da dobiju manje spavanja nažalost pogrešno rade.

Pet načina da poboljšate san

Pa kako možemo biti sigurni da ćemo dovoljno spavati i iskusiti stanje snova? Najlakše bi bilo uzeti tablete za spavanje, ali nemojte to raditi, pokazalo se da štete snovima. Umesto uzimanja tableta, evo nekoliko jednostavnih načina da poboljšate san:

1. Proverite da li je vaša soba dovoljno mračna i potrudite da ne gledate u sjajne izvore svetlosti – tj. računarske ekrane i mobilne telefone – u poslednjih sat ili dva pre spavanja. Možda ćete poželeti da započnete s prigušivanjem svetla u svojoj kući u ranijim delovima večeri, što pomaže podsticanju pospanosti.

2. Idite u krevet i budite se u isto vreme svakog dana. Ovo pomaže vašem organizmu da signalizira redovno vreme za spavanje. Nema smisla pokušavati spavati dodatno vikendom. Nema načina da nadoknadite redovan gubitak sna tokom nedelje.

3. Držite temperaturu u svojoj kući hladnom noću – možda je hladnije nego što mislite da bi trebalo da bude. Vaša telesna temperatura treba da padne noću zbog spavanja, a niža sobna temperatura pomaže vašem mozgu da kaže da je vreme za spavanje.

4. Ako imate problema sa spavanjem ili se budite u noći osećajući se nemirno, nemojte ostati u krevetu budni. To trenira mozak da vaš krevet nije mesto za spavanje. Umesto toga, ustanite i pročitajte knjigu pod slabom svetlošću u drugoj sobi. Ne gledajte u računar ili mobilni telefon. Kad se pospanost vrati, vratite se u krevet. Ili ako ne želite da ustanete iz kreveta, pokušajte da meditirate. Studije sugerišu da meditiranje pomaže pojedincima da brže zaspe, a takođe poboljšava kvalitet spavanja.

5. Nemojte uzimati kofein kasno tokom dana ili piti noću kafu. Oboje ometaju spavanje. Održavaju vas budnim ili stimulišu česta budjenja tokom noći. Spavanje je jedina najefikasnija stvar koju možemo učiniti da odmorimo mozak i fizičko zdravlje svakog dana.

By: TV Exposed

Novosti

Danas počinje nova turska serija Sol Yanim / Moja...

Čekanju je kraj, premijera nove turske serije Sol Yanim je danas. Od serije su poprilično velika očekivanja s obzirom da se radi o projektu koji...

Melisa Sozen se oprašta od serije Kirmizi Oda /...

Glumica Melisa Sozen završila je svoj posao u popularnoj seriji Kirmizi Oda. Ovog petka gledaoci će se oprostiti od njenog lika. Po poslednji put gledaćemo...

Ponovo odložena premijera serije Akinci

Snimanje turske serije Akinci je otpočelo još pre dva meseca. Projekat je svoju premijeru trebao da ima u novembru, zatim je sve to pomereno za...

Treći put ista promena u seriji Hekimoglu

Kompanija OJO Pictures ponovo je promenila scenariste na projektu serije Hekimoglu. Od 26. epizode za scenario će biti zadužena nova grupa ljudi. U pitanju su...

Nove informacije oko serije Akrep / Škorpion

Početkom meseca počelo je snimanje kadrova za novu tursku seriju koja nosi naziv Akrep. Serija se snima u produkciji kompanije 1441 Production. Ceo projekat je...

Porodila se glumica Ceyda Ates

Lepe vesti stižu iz Turske. Tačnije iz jednog od porodilišta u Turskoj. Glumica Ceyda Ates je juče na svet donela devojčicu. Ceyda je odlučila da...

Cagatay Ulusoy postao zvaničan član fudbalskog kluba!

Glumac Cagatay Ulusoy i njegov menadžer Engin Aykanat su vatreni navijači fudbalskog kluba Galatasaray. Kada god je to moguće redovno posećuju utakmice ovog kluba i...

Problemi za seriju Marasli

Turska serija Marasli suočava se sa raznim problemima. Najnoviji problem se odnosi na iznenadnu promenu režisera. Zvanično je potvrđeno da je režiser projekta Kudret Sabanci...

Kivanc Tatlitug zahteva žestoku kaznu!

Kivanc Tatlitug i njegova supruga Basak Dizer podneli su prijavu tužilaštvu protiv izvesnog Sinana A. Sinan je Kivancu i Basak pretio i vređao ih putem...

Gokberk Demirci zaprosio Ozge Yagiz!

Ljubav iz serije Yemin, prenela se i u stvaran život. Informacija o vezi glavnih protagonista serija Zakletva, Gokberka Demircija i Ozge Yagiz je objavljena nakon...

Hande Ercel i Kerem Bursin – vreme će pokazati

Kolumnista magazina Takvim Ufuk Ozkan, objavio je novu priču o Hande Ercel i Keremu Bursinu. Oni su pre dva dana viđeni zajedno van seta...