Evo kako dovesti holesterol u red

Postoji određen broj namirnica koje su sposobne da vaš holesterol dovedu u red.

Presudni u toj ulozi su antioksidansi, posebno kada je reč o voću i povrću bogatom vitaminom C i beta karotenom.

Sjajan izbor po tom pitanju su avokado ili jagode. Evo par veoma bitnih namrinica koji će vaš holesterol dovesti u red.

Nar - neki ga zovu i melem za arterije. U Kini i njihovoj tradiciji je poznat kao voće dugovečnosti. Savremena medicina mu sve više pridaje značaj, i priznaje blagotvorne vrednosti. Nar preventivno deluje na aterosklerozu, arteriosklerozu, zaustavlja dejstvo slobodnih radikala i čuva od infekcija. Pravi eliksir mladosti predstavljaju njegova rubin-crvena zrna. Najbitniji aktivni sastojak potiče iz elagične kiseline koji ima jako antioksidantno dejstvo. Jednom čašom soka od nara na dnevnoj bazi sprečićete stvaranje masnih naslaga u krvnim sudovima. To je potvrđeno brojnim studijama.

Artičoka - Sadrži supstancu inulin koja je sposobna da umanji nivo holesterola. Konzumirajte je sirovu, kao salatu ili kuvanu bar dva puta nedeljno. Uz to, možete spremiti i piti čaj od artičoke. Stavi se šaka lišća u 1l vrele vode, i ostavi da odstoji desetak minuta.

Kineska gljivica - Sastojak koji se dobija iz pirinča utiče na to da visoki krvni pritisak, trigliceridi i holesterol na Istoku, nemaju tako visoke vrednosti kao na Zapadu. Sastojak je crvena gljivica Monascus purureus. Gljivica smanjuje sintezu holesterola. U Aziji se koristi za pravljenje vina, začina, sirćeta, likera, sosova, kobasica i drugih namrinica. Naučnici sa Zapada su potvrdili vrednost ove gljivice, i odobrili komercijalnu prodaju suplementa za kontrolu holesterola i triglicerida.

Crvena loza/crno grožđe: Odavno se zna da sastojak koji obara holesterol možete pronaći u svim proizvodima koji sadrže ljusku crnog grožđa. Tu se uključuje i crno vino. Najaktivnije supstance u crvenoj lozi su antocijanozidi, moćni antioksidanti koji i borovnici podižu vrednost. Možete ih obezbediti tako što ćete jesti grožđe, piti sok od ovog voća, uživati u (jednoj) čaši crnog vina ili konzumacijom nekih od preparata na bazi grožđa koji možete kupiti u biljnoj apoteci.

Plava riba - pravi štit za kardiovaskularni sistem. „Ako želite da sprečite loš holesterol da vam zakrči krvne sudove, uvrstite više ribe u jelovnik”, kaže njujorški kardiolog dr Pol Hopkins. Riba sadrži manje zasićenih masti od živinskog mesa, idealna je za očuvanje linije i smanjenje lošeg holesterola. Tu se na prvom mestu misli na losos i losos-pastrmku, ali i jevtinu, svima dostupnu plavu ribu. Ona sadrži polinezasićene masne kiseline omega-3 koje razređuju krv, smanjuju holesterol i rizik od kardiovaskularnih bolesti. Omega-3 se može dobiti iz oraha, uljane repice i jaja ( pored omega-3 sadrže i zasićene masti koje su štetne po arterije).

Beli luk - upija mast. Beli luk značajno smanjuje ukupni holesterol. Proglašen je i za kralja aromatičnih biljaka, zbog njegovih brojnih lekovitih osobina. Vekovima je u upotrebi u tradicionalnoj i narodnoj medicini. Naučnici su dokazali da jedan čen dnevno, najbolje u toku obroka, umanjuje nivo holesterola u krvi za 10 posto. Aktivni sastojak biljke je alicin. Zbog neprijatnog daha koji ostaje nakon uzimanja belog luka, mnogi ga radije gutaju u obliku bezmirisnih tableta ili kapsula, 2 put po jednu dnevnu u toku obroka.

Sirovi crni luk je jedan od najboljih tretmana za uvećanje dobrog holesterola koji je veoma značajan. Kod osoba koje imaju srčane tegove i visok holesterol, od pola glavice sirovog crnog luka dnevno dobar holesterol je rastao u proseku za 30% potvrdili su istraživača sa Harvarda. Kuvanjem se ta moć izgubi.

Soja - Namirnice koje se uspešno bore sa holesterolom su i tofu (sir od soje), sojino mleko i derivati. Nivo lošeg holesterola se može spustiti za 8-9% ukoliko bi svakog dana pili po 3,4 dcl nekog napitka na bazi soje. To se može zameniti konzumiranjem 57 grama tofua ili druge vrste sirove soje. Soja aktivira proteine jetre zadužene za razgradnju masti, posebno holesterola. Preporučene količine je najbolje uzimati u nekoliko puta.

Pasulj - Šolja kuvanog pasulja na dan (podeljena u dve porcije) može da skine loš holesterol i to za 20%. Rezultati se mogu očekivati nakon mesec dana. Ista doza pozitivno deluje i na dobar holesterol, ali ne tom brzinom. Da bi ostvarili željene rezultate pasulj treba da se nađe na stolu svakog dana. Dodajte malo crvenog pasulja u lazanju, probajte leblebije kao namaz za sendvič nakon što ćete ih prvo izgnječiti. Ubacite koje zrno pasulja u čorbu, ili salatu.

Koštunjavi ploodovi - Smanjuju visoki LDL holesterol, a kada je vrednost normalna održava je na tom nivou, potvrdile su studije. U studiji koju je vodio dr Džin Spiler, osobe koje su ishranu obogatile bademom smanjile su loš holesterol za tri nedelje za ukupno 14%. Kao kontrolori u bademu deluju vlakna i mononezasićene masti. Njih možete pronaći i u lešniku, orahu i pistaćima. Dovoljno je da ih konzumirate za užinu, a dovoljna je i samo šaka koštunjavih plodova. Budući da su masni, brzo zasite, a ako ne ograničite količinu, upropastiće vam liniju, napominje dr Spiler.

Jabuka i grejpfrut - Pektin je vrsta rastvorljivog vlakna, a u najvećim količina se može pronaći citrusima i jabukama. Činija iseckanog grejpfuta dnevno ukoliko je konzumirate svaki dan može smanjiti nivo holesterola za više od 7%. Sjajne rezultate dobili su i francuski naučnici kad su grupi zdravih sredovečnih muškaraca i žena mesec dana, pored standardne ishrane, davali i po dve-tri jabuke dnevno. I pektin je, kao većina važnih sastojaka, dostupan u tabletama.

Šargarepa: gricni me! – Šargarepa (sirova, kuvana, smrznuta, rendana, svaka) sadrži veliku dozu pektina koji je smrt za holesterol. „Događa se da ljudi smanje visoki holesterol za 10 do 20%, a ne rade ništa osim što svakog dana pojedu dve šargarepe”, kaže profesor Leroj Krizi sa njujorškog Kornel univerziteta.

Trave koje se mogu koristiti su kajen (prema priloženom uputstvu), beli luk (500 mg dnevno) i ekstrakt zelenog čaja (100 mg, 2 puta dnevno).

Izbegavajte lekove za smanjenje holesterola, prženu ili pohovanu hranu kao i trans masti i hidrogenizovana ulja.

Suplementi koji se mogu koristiti. VAŽNO - Nikad ne uzimajte suplemente bez konsultacije s izabranim lekarom!

• Kalcijum: 500-1.000 mg dnevno (starije žene: 1.500 do 2.000 mg).

• Koenzim Q10: 60 mg, 1 do 3 puta dnevno.

• Glutation: 50 mg, 1 do 3 puta dnevno.

• L-Karnitin: 50-500 mg dnevno.

• Magnezijum: 250-500 mg dnevno.

• Vitamin A: 5.000–10.000 IU dnevno.

• Vitamin C: 500-1.000 mg dnevno.

• Vitamin D: 200-800 IU dnevno.

• Vitamin E: 400-500 IU dnevno.

• Vitamin K: 100 mcg dnevno.

By: TV Exposed